Crna Gora bi mogla postati prva nova članica Evropske unije nakon Hrvatske, koja je u EU ušla 2013. godine. U Briselu se sve ozbiljnije govori o roku do 2028. godine, ali ključni uslov ostaju reforme.
Crna Gora je trenutno najbliža ulasku u Evropsku uniju među zemljama zapadnog Balkana. Nakon samita EU i zapadnog Balkana u Tivtu, poruke iz Brisela, Berlina i Pariza pokazuju da se proces proširenja ponovo ubrzava.
Prema informacijama koje su objavili Reuters i The Guardian, evropski lideri žele pokazati da EU nije zatvoren klub i da je spremna primiti nove članice. Njemački kancelar Friedrich Merz poručio je da Unija mora dokazati i političku volju i sposobnost za proširenje.
Crna Gora, država s oko 623.000 stanovnika, već godinama vodi pristupne pregovore s Evropskom unijom. Evropska komisija navodi da su otvorena sva 33 pregovaračka poglavlja, dok je značajan dio njih već privremeno zatvoren.
Zašto se proces sada ubrzava?
Rat u Ukrajini, jačanje utjecaja Rusije i Kine, kao i sigurnosni interesi Evropske unije promijenili su odnos Brisela prema zapadnom Balkanu. EU više ne gleda proširenje samo kao administrativni proces, nego kao geopolitičko pitanje.
Vijeće Evropske unije je u martu 2026. potvrdilo dodatni napredak Crne Gore kroz privremeno zatvaranje poglavlja o transevropskim mrežama. Ranije je zatvoreno i poglavlje o finansijskoj kontroli, što pokazuje da se pregovori pomjeraju iz faze obećanja u konkretnu završnicu.
Posebno važan signal je formiranje radne grupe za izradu pristupnog ugovora. To ne znači da je članstvo već dogovoreno, ali jeste jedan od najjačih političkih znakova da se Crna Gora približava završnoj fazi puta prema EU.
Šta to znači za region?
Ulazak Crne Gore u EU mogao bi otvoriti vrata i drugim zemljama zapadnog Balkana. Albanija je također kandidat koji pregovara s EU, dok su Bosna i Hercegovina, Srbija, Sjeverna Makedonija i Kosovo u različitim, složenijim fazama evropskog puta.
Za građane regiona to bi značilo jasniji signal da proširenje nije mrtav proces. Ipak, članstvo ne dolazi automatski. Crna Gora mora nastaviti reforme u oblasti pravosuđa, borbe protiv korupcije i jačanja institucija.
Ako se rok do 2028. godine zaista ostvari, to bi bilo prvo proširenje Evropske unije nakon 13 godina. Pitanje je sada da li će Crna Gora iskoristiti ovu političku priliku i postati 28. članica EU.
Šta vi mislite, treba li zemlje zapadnog Balkana brže primati u Evropsku uniju ili prvo moraju pokazati ozbiljnije reforme? Podijelite članak i napišite svoje mišljenje u komentarima.